Intervju

predin glavna

Intervju Nenada Georgievskog, našeg dopisnika iz Makedonije, sa Zoranom Predinom: Nostalgija guši, seta je OK

Karijera najpoznatijeg slovenačkog muzičara Zorana Predina je sve samo nezanimljiva. Glavni autor i predvodnik kultnog benda Lačni Franc iz Maribora  nedavno je objavio svoj novi, 33. album, “Kosa Boje Srebra”.  Gotovo istovremeno objavljena je i njegova prva knjiga “Druga žena u haremu,” u kojoj su na jednom mestu sakupljene  njegovi putopisi, pisma, razmišljanja, annegdote. Pošto je knjiga prevedena na više “ex-yu” jezika,  Predin je uz njenu promociju, koncertima  predstavljao i novi album…

Knjiga „Druga žena u haremu“ je vaše prvo prozno delo posle tri zbirke pesama. U njoj su sakupljene anegdote, priče, impresije, putopisi… Šta vas je inspirisalo da napišete ovu knjigu?
Uradio sam neku vrste inventure čekajući na operaciju srca. Prisetio sam se nekih priča koje nikada nisam napisao, a šteta bi bilo da se zaborave.  Kada sam krenuo u pisanje tih priča, setio sam se da već imam neke dnevnike i putopise koje sam pravio za razne novine. Pogledao sam kako se to čita i video sam da ti tekstovi još žive, da su duhoviti i da funkcionišu. Malo sam ih restaurirao i uklopio u projekat. Tako da mislim da je teklo sve vrlo prirodno. Nisam imao visoke literaturne ambicije, već sam hteo upravo ono što sam i napravio – džepnu knjigu, lako i zabavno štivo, bez nekih obaveza. Očigledno je uspelo.

predin

Kako se autobiografska priroda knjige uklapa sa nedavno objavljenom biografijom o vama „Iz prve ruke“?
To su dve različite stvari. „Iz prve ruke“je biografija koju je napisao neko treći. Autor je došao do tih informacija tako što je radio intervjue sa mnom, ali  i sa drugim ljudima, od članova benda pa do novinara koji su me znali. Ta knjiga je nešto drugo. Moja knjiga je moj ugao i moje iskustvo.

U poslednje vreme aktuelne su autobiografije renomiranih muzičara, svake godine objavi se dosta njih. Pored komičnih situacija, putopisa opisujete i bolne i neprijatne scene.  Koliko je lako ili teško da se otvorite na ovakav način? Ranije ste to radili preko pesama.
Mislim da je ovo jedinstven način da zainteresujete nekog za čitanje, da si iskren i otvoren, a ne da izmišljaš stvari. To može ako pišeš fikciju. Ali to je druga priča. Ako opisuješ neke svoje priče, onda moraš da budeš dosledan i pošten. Tu nema opasnosti da neko može da te povredi, jer ne izmišljaš stvari – to se stvarno dogodilo. Opisuješ svoje osećaje. I pošto se mnogi ljudi nađu u sličnim situacijama ili imaju mogućnost da se užive u tvoju priču  i da sami proživljavaju te osećaje, to se onda zove pobeda.

predin1

Knjiga je posvećena pokojnom Darku Glavanu, renomiranom muzičkom novinaru koji je tragično nastradao pre par godina.
To je tragična i nepotrebna smrt. Bili smo zajedno u Varaždinu i gledali Santanu i posle sedme ili osme pesme, kada sam se okrenuo, nije bio pored mene. Nikada više se nismo videli. Bili smo jako dobri i on mi je bio kao stari brat. Bio je dobar prijatelj. Puno sam naučio od njega i veoma mi nedostaje.

Knjigu ste, pored Slovenije, u Hrvatskoj, promovisali u Makedoniji, a posle Skoplja sledi Srbija. Kakve su reakcije ljudi?
Uglavnom dobre. To su neki novi ljudi, time sam proširio publiku, ne? Neki koji su me upoznali preko knjige sada su počeli da slušaju moju muziku, a oni koji znaju moju muziku uzeli su knjigu da vide o čemu govorim. Mislim da se sve fino sve skupa povezalo i nadogradilo, pogotovo u poslednje vreme. Zovu me u razne biblioteke i knjižare i ja to povezujem tako da posle predstavljanja knjige u tom gradu pravim i kantautorski koncert u klubu ili pozorištu.  Tako da ta poetika živi na literarni i muzički način. Sudeći po porukama ili Fejsbuku mogu da primetim koliko se ljudi zabavljaju dok čitaju knjigu i jedno drugome prepričavaju priče.

Knjigu otvara tekst Borisa Dežulovića koji je direktno omaž vašem sinu Roku, a indirektno vama kao roditelju. Iako je Rok  završio umetničku akademiju i amaterski se bavi muzikom, on se sada bavi dizajnom i medju ostalog radio je spotove za Roling Stounse I Eltona Džona. Kako se osećate povodom njegovih uspeha daleko od Slovenije?
Pucam od ponosa. Rok je stvarno talentiran. Čeka ga krasna budućnost.

Paralelno sa knjigom sada promovišete i novi cd.
U suštini ne volim da se ponavljam i ovaj put sam napravio jedan bend gde sam malo promenio instrumentarium, recimo tuba umesto basa, harmonika. Tu je i električna gitara, a prvi put u karijeri koristim elektronske lupove koje su napravljeni tako da ovaj način muziciranja bude predstavljen na funkcionalniji način. To nije samo za sedeću publiku, već i za one koje bi da plešu, što se odlično pokazalo u Tvornici kulture u Zagrebu pre mesec dana. Svaka pesma ima svoj ugođaj, svoj aranžman, tako da je album svet za sebe. Ne može lako da se predvidi u kakvo raspoloženje ili svet vodim slušaoce  sa svakom sledećom pesmom. Po meni, to je najvažnija stvar na albumu. Tekstovi su na nivou – jedan novinar je napisao da sam ostao buntovan, ali da se bunim na šarmantan način. Po meni ovo je world music, ali na sasvim svež način.

Kako je nastala pesma “Kosa boje srebra” po kojoj nosi I naziv albuma?
Sanjao sam situaciju. To zvuči banalno ali za prvi put sam ujutru zapamtio šta sam sanjao i jednostavno sam zapisao događaj. Sanjao sam da sam se sreo u snovima sa Margitom (iz EKV), ali da me nije poznala jer je ostala mlada kakvu je pamtimo, a ja sam u međuvremenu ostario, osedeo. I pošto mi je u ušima njihova pesma „Oči boje meda“ kao aluziju dao sam naslov „Kosa boje srebra“.

Kako gledate na taj period muzičke istorije sa ove vremenske distance kada su među ostalog funkcionisali i vaš bend Lačni Franc i EKV?
To je bilo vrlo produktivno i kvalitetno vreme, odnosno vreme kada se stvarala kvalitetna muzika koja je još uvek živa. Ona očigledno u sebi nosi nešto u sebi što neke muzike pre nisu imale, a interesovanje novih generacija za nju pokazuje da je stvarno čarobna i posebna. Zašto je to tako verovatno sociolozi mogu to bolje objasniti. Bila je hrabra, beskompromisna i poštena. To su verovatno njene osnovne vrline.

1472374_10152092837781445_1113063480_n

Čega se najradije sećate iz vremena Lačnog Franza?
Prisnog prijateljstva i stvaralačke atmosfere.

Taj bend je stvarao posebnu muziku, a vaši tekstovi su bili kritični i provokativni. Da li takvo nešto po vas postoji i danas u muzici na ovim prostorima u vidu kritike i protesta?
Mislim da postoji, ali mnogo toga se promenilo. Nema smisla na isti način gledati neke stvari iz prošlosti i stvari danas. Ono što se događa danas moras gledati današnjim očima i ušima. Nikakva nostalgija ovde nije pozitivna i apsolutno mislim da bilo kakva nostalgija nanosi štetu jer sputava ideje i krade im prostor.

Zar nije “Tragovi u sjeti” sa Matijom Dedić baziran na nostalgiji?
“Tragovi” je namerno setan, a ne nostalgičan. Velika je razlika između ta dva pojma. To je bio jedan eksperiment koji je pokazao da slušamo poznate pesme na takav način da nam se u podsvesti vrte originali. Bilo kakvu pesmu da slušamo i bilo gde – na terasi, u autu, u bilo kojem aranžmanu, u podsvesti nam se vrti original. Naše minimalističko izvođenje tih stvari je crveno dugme koje se pali u podsvesti kada odjekne ta pesma.

Šta je to što čini jednu pesmu besmrtnom? Šta je to što nju čini slušljivom za mnoge generacije, a ne samo u trenutnku kada je ona nastala?
To je kada pesma obuhvati osećanja velikog broja ljudi. Znači, da veliki broj ljudi u pesmi, kao kroz neku šifru, dešifrira nešto što je njima veoma blisko. I ja bih na taj način tu stvar rekao ili bih je na taj način otpjevao jer meni to budi identične osećaje. Ako se to poklopi, onda imamo hit ili evergrin. Ali, to se ne može namerno raditi. Čak i oni hitmejkeri moraju imati inspiraciju, a onda i zanat i sve ostalo, ali bez inspiracije nema ni hita ni evergrina.

Šta utiče na vaše stvaranje pesama? Paralelno sa tekstovima koji se bave socio-političkim temama kod vas su u istoj meri zastupljene i pesme na temu ljubavi.
Sve što me okružuje utiče na moje pesme. Svakidašnji život, literatura, filmovi, srodne duše itd. Ljubav je izvor pozitivne energije. Erotika takodje.

Koliko ste u mogućnosti da pratite šta se dešava na muzičkoj sceni na prostorima bivše Jugoslavije?
Ne puno. Preokupiran sam svojim radom na raznoraznim područjima da nemam vremena,  ali ako mi neko nešto pošalje, ili mi neko nešto preporuči, recimo kad mi supruga Barbara pošalje link, ja to pogledam i poslušam. Ponekad nešto i sam nađem. Ja sam otprilike jedno četiri-pet godina iza događaja, ali me, ipak, stignu. Oni kvalitetni me stignu.

Kakva je njena perspektiva uopšte u svetu?
Još uvijek smatram da je Balkan koljevka izvanredne muzike, koja je inovativna i inspirativna na svetskom nivou. Slobodni internet otvara mogućnosti promocije svima koji su spremni raditi na visokom kvalitetnom nivou. Ja sam optimista.

Da li postoje planovi za još neku knjigu?
Za sada ne, mada imam nekih ideja da bih se latio fikcije i napravio stvarno jedan roman. Ali za sada ne, jer ne osećam potrebu za time, a nemam ni dovoljno dobru ideju da bih to započeo. Muzika i nastupi su moja trenutna preokupacija. Sada ponovo nastupam sa Gypsy Swing Bandom i sa Damirom Kukuruzovićem smo kreirali sjajan program. Uglavnom živi nastupi i promocija ove knjige su stvari za koje znam da ću iduće godine još raditi.

Nenad Georgievski
foto: Angel Sitnovski

 

 

Category: Intervju
Tags: , , , , ,
Author: