Na putu

iran -beauty-craze

Sanna Sjöswärd: Novi nos, novi život?

Dobrodošli u Iran, zemlju mog porekla, gde je u trendu ispraviti nos, uvećati usne i zaokrugliti zadnjicu. Zemlja sujetnih ljudi, gde je uobičajenije operisati nos nego kupiti računar.

Putujem u severni Teheran kako bih istražila ideal lepote u Iranu. Većina je tamo spremna da izdvoji između sedam i trideset hiljada švedskih kruna za operaciju nosa. Osobe koje to ne mogu da plate, pozajmljuju novac. To je razumna investicija ukoliko verujete da ćete na taj način povećati šanse da budete prihvaćeni, poštovani, voljeni -  i razvedeni.

Upoznaću jednog od najboljih i najskupljih plastičnih hirurga, Dr Shaheed Motaharija. Ali prvo moram da nabavim novu sliku pasoškog formata za zahtev za iransku novinarsku akreditaciju.  Otišla sam kod profesionalnog fotografa.  Ali kada sam dobila fotografiju, nisam mogla da se prepoznam. Bore i podočnjaci su nestali. Koža je neistaknuta, a moj nos je uži, manji i ravniji.
sana
Čudo – novo lice za 35 kruna.

U novinskoj agenciji pokazujem slike i pitam se uznemireno da li je prihvatljivo predati fotošopovanu fotografiju. Naravno, svi bismo voleli da izgledamo bolje nego u stvarnosti, odgovara mi referent u agenciji..

Stižem 20 minuta pre dogovorenog vremena za sastanak sa Dr Motaharisom u njegovoj otmenoj kancelariji na Trgu Vanaqu – na ekskluzivnoj adresi koja košta puno rinoplastičnih operacija..

Na recepciji sedi mlada, vitka i visoka sekretarica sa malim nosem.  Poslužuje me kolačićima i šoljom čaja. Doktor kasni. Ništa neobično za Teheran. Ispred toaleta stoji okačen poster sa tri ponude: liposukcija, uvećanje grudi i operacija vilice. Ništa od ponuđenog mi nije interesantno.

Grupa žena već je u čekaonici. Žene su između 23 i 50 godina, bogate, iz više klase, sa cvetnim pamučnim šalovima oko vrata, ekskluzivnim torbama iz Diora, Gučija i Lui Vitona. Sandale od moke sa zlatnim šnalama. Francuski manikir i pedikir. Našminkane do zuba i sa pripijenim kišnim mantilima živih boja.

Prisluškujem. Razgovor se uglavnom odnosi na noseve, koliko su operacije koštale, da li su zadovoljne rezultatima, šta još žele da promene na licu i koji su najbolji lekari u Teheranu.
Cosmetic-Surgery-Turns-Into-Social-Fashion-in-Iran
Krišom analiziraju moje lice koje nije našminkano i odeću koja nije moderna. Dugi crni komad odeće koji sam pozajmila od sestre i Ecco sandale otkrivaju nokte na stopalima koji su suvi i nenalakirani. Jedna od žena u grupi me pita nešto na persijskom, „I don’t understand“. Sve su iznenađene činjenicom da ne pričam jezik, a izgledam baš persijski.

Do mene sedi žena koja je po svemu sudeći redovna klijentkinja Dr Motahariju. Sablasno botoksirano lice. Nos, obrazi, vilica, usne, čelo, lice, operisani su dvostruko na više mesta. Ona je jedna jedina osoba u čekaonici koja me prijateljski gleda „Are you here to fix your nose?“, pita ona. Sve slušaju i očekuju pozitivan odgovor. „No, I love my nose“, odgovaram odlučno. Cela grupa je zinula, žena odgovara: „You should“ i okreće mi leđa. Hvala za ovaj udarac.

Čudno je što mnogi ljudi koji su u mojim očima veoma lepi, žele da promene izgled zbog neke vrste mejnstrim izgleda. Ali, kada se lice prekrije velom ili hidžabom, nos gubi na značaju. Ne može da privuče pogled time što je prevelik, predebeo ili kvrgav.

Čak su i muškarci fokusirani na izgled u Iranu. Srećem Julio Iglesiasa Husseina. Ima oči boje kestena, ravne grudi izgledaju kao daska za pranje, nos je savršen. Izgleda kao puma, persijska puma. Ali njegova sujeta je toliko ekstremno očigledna da stoji na putu njegovoj jedinstvenoj lepoti. Zaglavio se u nekoj vrsti izveštačenog hard-to-get izgleda. Ispred kamera izgleda veoma neprirodno. Sa koje god strane da se pogleda – izgleda uvrnuto.

Posle pet šolja čaja i dva sata čekanja pojavljuje se konačno Dr Motahari i žene se prijatno osmehuju ovom niskom čoveku u skupom odelu, sašivenom kod krojača. Da nisam znala ko je, verovala bih da je neke persijska rok zvezda. Zadivljeni pogledi žena su veoma upečatljivi. On je njihov bog, sa nožem kao alatom i sposobnošću da im obezbedi novi nos, novi izgled – novi život.

Nema statistika o tome koliko se u zemlji izvede operacija nosa godišnje, pa zato pitam Dr Motaharija koliko on operacija izvodi godišnje i on odgovara „500 operacija nosa i 1000 drugih operacija“.

That´s a lot of cash.  Da li on ikada može da spava?

Sanna Sjöswärd (Om Världen)
Prevod: Milica Nikolić, Skandinavski kutak

Category: Na putu, Transkultura
Tags: , ,
Author: