Na putu

Swedish-Highway

Trans Europa Express (3): Švedskom, po dužini…

Plan je bio da ustanemo rano i da istog dana stignemo do Berlina. Nije krenulo po planu. Spavali smo do devet. Natenane smo popili sok od ceđenog voća, doručkovali, izgustirali kafu, proćaskali sa Izabel. Ostavljam joj ručni rad – „rezance“ sa brazilskom muzikom koju sam ja izabrao i zamešao.
SwedishRoadSign
Na auto-put izlazimo tek oko podne. Nema gužve. Čim se prođe Sodetelje  i izađe iz gradske zone spušta se tonus. U Švedskoj još nikad nisam doživeo gužvu na putu. Pustinju jesam. Prošli put, kada smo na Midsamer (što je uz Božić najvažniji praznik u Švedskoj) vozili od aerodroma Arlanda do Šetorpa (gradića na putu do Geteborga), bilo je kao u filmu Čovek Omega – jedini na auto-putu, kao posle biološke katastrofe. Nije radila jedna jedina benzinska pumpa, nijedan fast-fud.

Ovaj put je predapokaliptično. Pumpe i fast-fudovi rade. Ipak, dnevnik vožnje je  jednoličan: put ravan i prazan, oko puta šuma, šuma i još šume.
suma
U pravilnim razmacima naiđe parcela gde je šuma proređena ili gde su mladice. To su plantaže drveća. U Švedskoj šuma hrani čoveka, kao oranica (Zuko Džumhur). Usput se prođe kraj nekoliko gradova i gradića Nićeping (Nykoping), Norćeping (Norrkoping)…

Tek kada se putuje u realnom vremenu kolima ili vozom – čovek postane svestan koliko je Švedska dugačka. Geografska karta i globus znaju da zavaraju. Od Pitija, koji pri tom nije na krajnjem severu, do Malmea veća je razdaljina nego od Malmea do Beograda!
Swedish_road_sign_J1_1
Iako je put savršen, ograničenje brzine je 110 km/h. Kroz celu Švedsku. Vozi se i brže od toga, ali ne mnogo. Ako te usnime da voziš 130 km/h izgubio si dozvolu. Zato vožnja protiče manje-više istim tempom, kroz manje-više istovetan krajolik… Suvozač u takvom ambijentu lako zadrema. Ni šoferu nije lako na duge staze. Ana i ja se smenjujemo za volanom. Kafa pomaže.

Radio takođe. Ana pažljivo sluša radio-intervju sa novim liderom socijaldemokrata, pa mi sažima:
Interesantan tip. Levi socijademokrata, blizak  tradicionalnoj socijaldemokratskoj bazi. Ne znam koliko će opčiniti Stokholm. Videćemo… Oni koji ga ne vole, prozivaju ga zbog brkova; brkovi i demokratija, kažu, ne idu zajedno.

Iz linearne autoputne naracije uskačemo u restoran-krajputaš. Nema nikog sem nas. Vreme ručka je prošlo. Umorni bucko s brčićima je jedini domaćin, devojka za sve: konobar, kuvar, perač sudova.
lokal za klopu na putu, sluzbenik
Naručujemo pittipanu, komadiće na tiganju. To je praiskonsko švedsko jelo: krompir, luk i komadići mesa/kobasice iseckani na kockice, isprženi na tiganju i servirani sa jajem na oko, (kiselom) cveklom, krastavcima i kaparom. pyttipanna
Nekad davno to beše popularno iz praktičnih razloga – naseckaš ono što je ostalo od ranije, dodaš nešto sveže, sve zajedno ispržiš i imaš novi obrok. Sad je to tradicionalno jelo. Kupuje se zamrznuto, u kesi.

Listam Svenska dagbladet. Najvažnija vest je da je Zlatan uzeo novu titulu. Kad god da dođem u Švedsku, Zlatan je glavna vest: ima novu tetovažu, žena mu je trudna, viđen je sa drugom… Kad si Zlatan, integrisan si i obožavan, čak i kad si Ibrahimović.
Avec-Ibra-cadabra-Paris-sera-magique_article_landscape_pm_v8
Kad nisi Zlatan…O tome je druga vest… Originalni Svensoni neće više da budu Jan Andersoni ili Sven Gustafsoni, tih ima na hiljade. Hteli bi da se razlikuju, pa menjaju imena. Uprkos tome Jan Andersona i Sven Gustafsona sve je više. Dođoši bi da budu isti. Da se utope. Al’ ne da im se. Jedan je Zlatan!
.ibra3
Kad auto-put zakovrne ka unutrašnjosti i jezeru Vetern (Vattern), konačno se menja prirodni ambijent. Velikoj vodi se ne vidi kraj i neko vreme traje morski doživljaj. Zastajemo na odmorištu uz jezero, pred samim Jenčepingom (Jonkoping).

Tek kad smo izašli iz kola provaljujemo da tu kampuje čitav romski karavan: dečurlija jurca unaokolo, žene luftiraju posteljinu u kolima sa prikolicom, muškarci mitinguju… Svi automobili imaju EU tablice.
skone, na putu prema eslevu1
Ulazak u Skone, najjužniju švedsku pokrajinu, intuitivno se oseti pre table: drveće se proređuje, puca ravnica, obrađena polja, naselja su učestalija, mreža puteva razgranatija, saobraćaj intenzivniji… Kao kada se na retko naseljenom otoku približavate luci iz koje isplovljava brod ka kopnu.

Gledajući auto-kartu u trenutku shvatam da smo relativno blizu Esleva, gradića u koji se pre skoro tri godine preselio Anin najbolji drugar iz Pitija Roger zajedno sa svojim partnerom Matijasom.
Skane
Jesi se čula sa Rogerom? Zna da smo u Švedskoj i da ćemo proći ovuda?
Ne zna. Nisam imala vremena da mu se javim.
Ajde da ga zovnemo, predlažem sa smeškom.
Mr. Svensson? What s up? What are you doing?

Smeje se, ne kapira ko je. Odgovara intuitivno:
I’ m not drinking anything yet…
Primaš nezvane goste? Evo nas u kolima, blizu tebe, pa reko da svratimo na kafu…a možemo i da prespavamo…
Naravno. Za koliko stižete?
Skrećemo ka Eslevu.
eslev
Roger nas čeka ispred zgrade.

S tim prdavcem idete do Beograda? komentariše našu limuzinu.
Njegovim prostranim folksvagenom (Ništa Volvo, Rogere!?) idemo do Juhana, zeme iz Pitija koji takođe živi u Eslevu.
Moramo da uzmemo dušek (na naduvavanje). Noćas će nas sedmoro spavati u stanu. Matijasova sestra, mama i mamina prijateljica su nam došli u posetu.

Ana mi kaže kako Johana zna iz škole. Poslednji put ga je videla pre 10 godina.
Оn je otac blizanaca o kojima sam ti pričala.
Blizanci o kojima mi je pričala doveli su Pitio do Ginisove knjige rekorda – dva para rođena su istog dana različitih godina. Verovatnoća je bila jedan prema milion i jedan. Kad smo se u hodniku punom cipela raznih veličina i mi izuli (u švedske kuće se ulazi bos) i ušli u kuću ispostavlja se da Ana zna i Johanove roditetelje koji često dolaze iz Pitija da pripomognu oko čuvanja čeljadi.

Оni su sa mojim tatom išli u školu.

Svet je mali čak i kad si u Švedskoj.

Pola sata kasnije, zagrnuti ćebencetom sedimo sa Rogerom na terasi, grickamo sir, pijuckamo crno vino i čavrljamo. Prošlo je skoro tri godine od kad smo se poslednji put družili u Pitiju. Kao juče da je bilo: moj rođendan u Aninoj kolibi u Ejebinu (Ojebyn), sauna uz pivo u Karolinoj vikendici na jezeru kraj Pitija (Pitea), raspojasana i pijana noć na festivalu Pitea dansar & ler… Roger je tog leta, malo posle Ane i mene, otišao iz Pitija. Viša sila…

Matijas je stjuart, radi za Norvidžan (Norwegian) i Kopenhagen mu je poslovna baza. Komjutiranje do Norbotena mu je postalo suviše naporno i nepraktično. Zato su on i Roger odlučili da se presele u Skone. Drugi razlog, iskazan diskretnije, jeste to što je u Skone ne samo jednostavnije biti (otvoreno) gej, nego je i scena življa.  Možeš da dobiješ blow job kad zaželiš… Eslev su izabrali zato što je tu bilo još Pitijana.
Ima i dosta ljudi iz Jugoslavije…

Znam, moj drugar kod koga sam dolazio kad sam prvi put bio u Švedskoj odrastao je u Eslevu…
Ima i jugoslovenske mafije…
Znam, to su ambasadori naše zemlje i kulture.

Roger se bavi akupunkturom. U Pitiju je imao svoju ordinaciju u centru grada i stalne pacijente. Ovde deli ordinaciju sa ženom koja ima razrađen posao; bori se za svakog novog pacijenta. Prve dve godine su bile baš teške. Nisam imao posla, nije bilo ni para… Sad je malo bolje.  U Pitio se, ipak, ne bi vraćao.

Proučavamo na internetu kojim putem sutra da krenemo. Trajekt Treleborj (Trelleborg) – Rostok (Rostock) bi nas poštedeo vožnje. Plovidba traje šest sati, košta 250 evra, ali, avaj, nedeljom saobraćaju samo dva trajekta; jedan nam je suviše rano, drugi suviše kasno. Ipak ćemo na most, pa preko Kopenhagena i Danske. Duža je vožnja, ali ne moramo da se mislimo da li ćemo stići na trajekt – jedan ide na svakih pola sata.
TrajektiSweden
Matijas će doći u 23.45. Avion sleće u Kopenhagen u 23.05, treba mu desetak minuta do kola i 27 minuta do kuće.
Вaš 27?
Kad je gužva, onda je 31 minut; sad je čisto.

Roger je promašio. Matijas je stigao u ponoć. Avion je malo kasnio. Leteo je za Maroko i nazad.
Imali smo osam raspomamljenih iračkih turista. Pili su kao ludi od početka leta…Taman im donesem nešto, zovu da dolaziš ponovo. Poludeo sam.

Na licu mu titra osmeh zadovoljstva – umoran je kao pas, ali konačno može da se opusti. Imaće dva slobodna dana.

Često imaš raspomamljene putnike? pitam
Dešava se. Već nekoliko puta sam, na primer, na različitim letovima imao jedan švedski par… vole oralni seks u punom avionu. Drugi putnici okreću glave, zgražavaju se, ja se pravim se da ih ne vidim. Mene to ne šokira…

Dušek se automatski naduvava i pakujemo ga u kuhinju.
Мatias, ti spavaj tu sa Anom, a Peđa može sa mnom… vickast je Roger.

Category: Na putu, Naše priče, U prvom licu, Uncategorized
Tags: , ,
Author: